Док Србија сваке године губи 40.000 становника, сремско село Буковац већ 20 година има наталитет који оповргава оне што тврде да смо народ који изумире. Буковчани с поносом наглашавају да је међу 4.000 становника више од 800 деце, а прошле године морали су да надограђују вртић. У овом „планинском селу у војвођанској равници“, удаљеном само 10 километра од центра Новог Сада, наталитет се поправља од девесетих година, када су у њега дошле многе избеглице из БиХ и Хрватске.
Тако и Василије Рајић, поносни отац Милана, Милице и Илије, открива тајну позитивног наталитета.
"Изгледа да штедимо на струји. Породице имају претежно по троје деце иако се тешко живи. Код нас је ипак преовладала народна изрека: где има за двоје, има и за троје" каже Василије
Буковчанка Сташа Станчевић гура колица с бебицом и једна је од младих мајки које се често виђају на сеоској улици по лепом времену. Многи тврде да се мајке с бебама у Буковцу могу срести често као пензионери у новосадском превозу.
"У Буковцу је пуно љубави и зато се деца рађају. Можда мању улогу игра и добар ваздух, или то што у селу нема пуно активности па је људима досадно и онда се воле" објашњава Сташа.
Од основаца сазнајемо да жељно ишчекују прве рукометне тренинге јер ће у селу ускоро бити основана секција. Никола Режука, десетогодишњак и будући шампион у рвању, каже да његови вршњаци најчешће одлазе на тренинге фудбала, кошарке и шаха, а једино што му фали јесу базени.
Мештани потврђују да је Буковац нека врста саобраћајног слепог црева. Јер после превезених 10 километара, градска линија 64 нема где даље, већ мора да се врати у Нови Сад. Ипак, сеоска чамотиња не одвраћа да у село дођу снајке и зетови из Бача.
У Буковцу се родила и позната књижевница Милица Стојадиновић Српкиња. Осим стихова, била је позната и по својој лепоти. Петар Петровић Његош је у њу био толико заљубљен да је записао: „Да нијесам калуђер, ето кнегиње Црној Гори“. Осим Милице, у Буковцу је рођен и војвођански композитор и мулти - инструменталиста Борис Ковач.
Текст преузет са https://www.blic.rs/